...

Emisija snimljena davne 1980. u produkciji Radio-televizije Beograd predstavlja početke pank scene u Beogradu.... Šta je pank? Kakva je njegova ideologija? Kakve ličnosti se regrutuju u redove pankera? Danas, mnogo godina posle izlaska pank pokreta iz mode, podsetićemo se kako je to nekad u Beogradu bilo. Poslušaćemo fragmente ondašnjih demo pank bendova čija sirovost ali i iskrenost zvuka i poruke ne mogu da ostave ravnodušnim ni čoveka dvadeset prvog veka. Spomenimo samo neke od tih robustnih pionira i preteča klasične pank scene: Urbana gerila, Basta Zi-Zi, Krvna zrnca... O panku će teoretisati sami muzičari, ali i apologeti pokreta među kojima treba izdvojiti urednika tadašnjeg DŽuboksa Momčila Rajina i mlađanog asistenta FDU, Odsek dramaturgije, umetničkoj levici uvek raspoloženog gospodina Nebojšu Pajkića. Ne propustite dragoceno arhivsko svedočanstvo o jednom vremenu prožimanja kulturnih tokova i obrazaca jedne metropole: nju vejveri, hipici, rokeri, paver-popovi, možda ipak među njima bejaše najiskreniji - pankeri. Urednik Srđan Karanović, reditelj Zoran Popović.

Razgovor sa novinarima Lolom Dimitrijevićem i Svetislavom Šumarevićem, snimljen u čuvenoj kafani Hotela Moskva u Beogradu.... Urednica Zora Korać, proizvedeno 1976. godine.

Nemački oficiri i vojnici, 15. maja 1942. godine, došli su u valjevski bioskop „Central“ spremni da uživaju u projekciji filmskog mjuzikla. Svetla su ugašena, film je počeo i usledio je šok! Na platnu su videli svog vođu Adolfa Hitlera u komičnim scenama. Neko je izvadio pištolj i osuo paljbu, uz povike da se film odmah prekine. O ovom, za nemačke vojnike pravom košmaru, do detalja je obavešten i sam Hitler.... Šta se zapravo desilo? Te večeri je prikazan do tada strogo zabranjen film „Veliki diktator Čarlija Čaplina. U bioskop je filmsku kopiju podmetnuo Nikola Radošević, tada sedamnaestogodišnjak, koji je radio kao fizički radnik u magacinu Udruženja bioskopa u Beogradu. Početkom proleća 1942. godine u skladišta ispod Kalemegdana stigla je isporuka nekoliko zaplenjenih filmova, a među njima je bio i „Veliki diktator Nikolinog filmskog heroja Čarlija Čaplina. O tome je obavestio svoje drugove, članove pokreta otpora „Plava pantljika. Svi zajedno su došli na ideju da filmom obmanu fašiste, uz procenu da tako nešto, zbog stroge kontrole, ne može da se uradi u Beogradu. Jedina šansa je bila da se film prikaže negde u provinciji. Odabrano je Valjevo, jer je tamo živeo deda Nikole Radoševića. O neverovatnoj premijeri Čaplinovog legendarnog filma u Valjevu, a potom i o svom hapšenju, suđenju, boravku u logoru u Berlinu i bekstvu nakon bombardovanja američke avijacije, profesor Nikola Radošević govorio je pred kamerama RTS-a 2011. godine. Profesor Nikola Radošević (1926-2013) studije fotografije završio je u Parizu. Osnivač je i prvi potpredsednik Svetske asocijacije fotografskih umetnika, Svetskog saveta profesionalnih fotografa i Evropske asocijacije profesionalnih fotografa . Jedan je od osnivača Udruženja samostalnih umetnika fotografije Srbije i Internacionalne asocijacije vizuelne umetnosti. Nosilac je brojnih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja. Autor je i producent igranog filma „Atomska bajka i nekoliko desetina dokumentarnih filmova, među kojima su mnogi bili pionirski poduhvati u domaćoj filmskoj umetnosti početkom pedesetih godina 20. veka. Nemački reditelj Andreas Hen snimio je film „Veliki o podvigu Nikole Radoševića. Tako je preko filmske umetnosti sačuvan deo naše istorije. Nikolu Radoševića na filmskom platnu oživeo je Miloš Biković. Autor Radoslav Moskovlić, proizvedeno 2011. godine.

Priče o njihovom poreklu još su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo živo i značajno za države i društva u kojima žive.... Najveći kulturni i ekonomski polet, ali i pad oličen je usponom i razaranjem njihovog najzanačajnijeg grada - Moskopolja. Odatle su se rasuli po čitavom Balkanu i dalje po Evropi uspešno se prilagođavajući običajima i kulturi većinskih naroda.Danas potomci Cincara u Srbiji tek otkrivaju svoje poreklo i istoriju svojih porodica. Tragajući za korenima upoznaju i jezik koji govori sve manje ljudi, zbog toga cincarska zajednica nastoji da mlađe generacije zainteresuje za učenje jezika jer je, po njihovom mišljenju, jezik jedina domovina naroda bez države. Urednica: Vesna Pavliček.

Priče o njihovom poreklu još su obavijene velom tajni i raznim kontradiktornostima, ali je njihovo prisustvo na Balkanskom poluostrvu vrlo živo i značajno za države i društva u kojima žive.... Najveći kulturni i ekonomski polet, ali i pad oličen je usponom i razaranjem njihovog najzanačajnijeg grada - Moskopolja. Odatle su se rasuli po čitavom Balkanu i dalje po Evropi uspešno se prilagođavajući običajima i kulturi većinskih naroda.Danas potomci Cincara u Srbiji tek otkrivaju svoje poreklo i istoriju svojih porodica. Tragajući za korenima upoznaju i jezik koji govori sve manje ljudi, zbog toga cincarska zajednica nastoji da mlađe generacije zainteresuje za učenje jezika jer je, po njihovom mišljenju, jezik jedina domovina naroda bez države. Urednica: Vesna Pavliček.